О књизи: 1974 / Ветка се није сећала својих родитеља. Само из речи прадеде знала је да су се нечим заразили и умрли. Још није знала да хода како треба, али је некако успела да изађе из колибе, а онда је њена свест дошла у додир са мислима њеног прадеде. У том узрасту деца још не знају за немогуће, па га је Ветка чула, разумела и поверовала ју је прадеда водио дубоко у шуму, даље од кућа и пропланака спаљених под њивама; дрвеће и грање су је штитили од кише и ветра, а она је само морала да посегне за храном. Тако је одрасла далеко од куће својих родитеља. Напомена преводиоца: Нисам успео да пронађем енглески оригинал приче, па сам је превео са пољског (часопис Фантастика, фебруар 1990, превео са енглеског Аркадиусз Накониецзник) Узео сам насловницу са веб стрипа Тхе Меек (руски превод о ауторском стрипу). Први део стрипа по много чему подсећа на ову причу.